Medicinski stručnjaci smatraju da su DEXA skenovi najkorisniji, jednostavni i jeftini testovi za pomoć u dijagnozi osteoporoze. Test je brz i bezbolan.

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je termin koji se koristi za opisivanje krhkih kostiju i rizika od preloma kosti. Sa starenjem, kosti mogu izgubiti debljinu i snagu. Osteoporoza doslovno znači „porozna kost“. DEXA testovi pomažu vašem zdravstvenom pružaocu da prati gustinu kostiju i rizik od preloma kosti tokom vremena.

Osteoporoza se javlja kada gubite kosti brže nego što vaše telo može stvarati novo koštano tkivo. To je najčešće kod žena u postmenopauzi. Tokom vremena, kosti postaju slabije. Krhke kosti se naravno lakše i lome.

Zdravstveni radnici ponekad nazivaju osteoporozu „tiha“ bolest jer ne boli. Mnogi ljudi prvi put shvate da imaju osteoporozu nakon što slome kost pri padu.

Šta je osteopenija?

Osteopenija je termin koji se koristi za opisivanje „niskog koštanog tkiva“. Mnogi pojedinci, uključujući one koji su vitki i veoma aktivni, imaju nižu gustinu kostiju tokom celog života. Međutim, to ne znači nužno da će razviti osteoporozu. Mnogi vrhunski sportisti imaju nisku gustinu kostiju, ali su im kosti zdrave i veoma jake. Osteopenija nije „pre-osteoporoza“, ali ponekad, ako osoba ima i druge faktore rizika za prelom, može se preporučiti terapija za osteoporozu kako bi se sprečili budući prelomi.

Kako izgleda DEXA snimanje?

DEXA skenovi mere mineralni sadržaj određenih kostiju, kao što su kuk, kičma i/ili podlaktica. Postupak je sledeći:

Bićete zamoljeni da ležite na posebnom DEXA stolu. Tehničar će vam pomoći da se postavite ispravno i koristiće pomagala poput sunđera kako bi zadržao željeni položaj. Dok luk DEXA aparata prolazi preko tela, koristi dva različita rendgenska zraka. Zraci koriste vrlo malo zračenja kako bi test bio sigurniji i pomažu u razlikovanju kostiju od drugih tkiva. Skener prevodi podatke o merenju gustine kostiju u slike i grafove. Ovi rezultati se zatim štampaju i možete ih pokazati vašem lekaru, obično endokrinologu ili reumatologu koji Vas je uputio.

Ko treba da uradi DEXA snimanje?

Zdravstveni radnici razmatraju mnoge faktore kada odlučuju ko bi mogao imati koristi od DEXA skena i koliko često. Zdravstveni radnici često preporučuju DEXA sken za procenu zdravlja kostiju i rizika od preloma zbog osteoporoze ako imate više od 50 godina, imate polomljenu kost ili druge bolesti koje ugrožavaju vaše kosti.

Istraživanja pokazuju da žene počinju gubiti masu kostiju ranije i brže nego muškarci. Stoga zdravstveni radnici obično preporučuju ženama DEXA sken za pregled osteoporoze u mlađem uzrastu u poređenju s muškarcima.

Vaš zdravstveni radnik može preporučiti DEXA sken ako imate jedan ili više faktora rizika za osteoporozu ili prelome:

Povećano starosno doba: Većina ljudi gube masu kostiju kako stare.

Porodična istorija: Ako jedan ili više članova porodice ima osteoporozu ili više od jednog preloma, možete biti izloženi većem riziku gubitka kostiju.

Prethodne prelome: Pucanje kostiju, posebno nakon 50. godine, može biti znak da ste u većem riziku. Porozne (manje guste) kosti lakše pucaju.

Lekovi: Neki lekovi, poput steroida prednizona, neki onkološki lekovi i lekovi koji se koriste nakon transplantacije organa, mogu oslabiti vaše kosti.

Vaše opšte zdravlje: Mnogi hronični medicinski poremećaji mogu povećati verovatnoću preloma kostiju. Rizična stanja uključuju reumatoidni artritis, lupus, dijabetes, bolesti jetre i bolesti bubrega.

Za šta još zdravstveni radnici koriste DEXA?

Zdravstveni radnici mogu tražiti DEXA snimanje kako bi:

Pratili promene u zdravlju kostiju tokom vremena. Pratili vaš odgovor na terapiju. Procenjivali sastav tela, poput količine masnog i mišićnog tkiva u vašem telu (i gde se nalazi).

Koliko često treba raditi DEXA snimanje?

Vaš zdravstveni radnik će razmotriti nekoliko faktora, poput vašeg uzrasta, nivoa rizika od preloma, prethodnih DEXA rezulatata i trenutnih lekova. Zatim će vaš zdravstveni radnik napraviti personalizovan plan kako bi procenio i zaštitio vaše zdravlje kostiju.

Kako se pripremiti za DEXA snimanje?

Većina ljudi ne mora menjati svoju svakodnevnu rutinu pre DEXA skena. Jedite, pijte i uzimajte lekove kao i obično, osim ako vam zdravstveni radnik ne kaže drugačije.

Pre testa, molimo vas da uradite sledeće:

Prestanite uzimati dodatke kalcijuma 24 sata pre testa: To uključuje multivitamine kao i antacide koji se često koriste za lečenje gorušice. Obucite udobnu odeću. Pokušajte odabrati odeću koji nemaju metal (nitne, dugmad, kopče…). Obavestite svog lekara ako biste mogli biti trudni: DEXA skenovi koriste niske nivoe zračenja. Lekari preporučuju izbegavanje svih izloženosti zračenju tokom trudnoće.

Koliko traje DEXA snimanje?

DeXA snimanje za osteoporozu (kuk + kičma) traje oko 10ak minuta, dok snimanje za telesni sastav (body composition) traje 15ak minuta, zajedno ako se rade oko 25 minuta.

Da li je DEXA snimanje bolno?

Ne. Nećete osećati ništa dok ležite na stolu.

Koliko je precizno DEXA snimanje?

DEXA pregledi pružaju visok stepen preciznosti i tačnosti. Medicinski stručnjaci smatraju da su DXA pregledi zlatni standard za dijagnozu osteoporoze.

Za razliku od rendgenskih aparata, DEXA aparati su osetljivi i svakodnevno se kalibriraju kako bi se utvrdila njihova sposobnost preciznog merenja minerala kostiju, i nijedan DEXA aparat nije potpuno isti. Zbog toga će vaš lekar insistirati da sve DEXA testove radite na istom aparatu.

U Ars Medica Beograd dostupna je kompletna i savremena kardiološka dijagnostika, koja obuhvata neinvazivne i napredne metode za preciznu procenu rada srca, krvnih sudova i fizičke sposobnosti organizma.

Holter EKG i Holter krvnog pritiska (24h monitoring)

Holter EKG i Holter krvnog pritiska (ABPM) omogućavaju kontinuirano praćenje rada srca i vrednosti krvnog pritiska tokom 24 sata ili duže, u uslovima svakodnevnog života pacijenta.

Za razliku od standardnog EKG-a koji traje svega nekoliko minuta, Holter beleži svaki otkucaj srca i promene pritiska tokom dana i noći.

Koristi se za:

• otkrivanje aritmija i poremećaja srčanog ritma
• analizu epizoda lupanja srca, vrtoglavice ili nesvestice
• procenu efikasnosti terapije
• dijagnostiku i praćenje hipertenzije i varijacija pritiska

Holter krvnog pritiska meri vrednosti automatski u intervalima tokom 24h i predstavlja zlatni standard za potvrdu povišenog krvnog pritiska.

PCCT koronarografija (neinvazivni pregled koronarnih arterija)

PCCT koronarografija (photon-counting CT) predstavlja najsavremeniju metodu za neinvazivno snimanje koronarnih arterija.

Ova tehnologija omogućava:

• izuzetno precizan prikaz suženja (stenoza) i plakova u koronarnim arterijama
• bolju evaluaciju kalcifikacija i stentova
• značajno nižu dozu zračenja u odnosu na klasični CT
• smanjenu količinu kontrastnog sredstva

PCCT omogućava ranije otkrivanje koronarne bolesti i preciznije planiranje terapije, bez potrebe za invazivnom kateterizacijom.

MR srca (kardiovaskularni MRI)

Magnetna rezonanca srca (MR srca) predstavlja najprecizniju metodu za analizu strukture i funkcije srčanog mišića.

Omogućava:

• procenu funkcije srčanih komora
• analizu oštećenja miokarda (infarkt, miokarditis, fibroza)
• detaljan prikaz srčanih zalistaka i urođenih anomalija
• procenu perfuzije i vitalnosti srčanog mišića

MR srca je posebno važna u diferencijalnoj dijagnostici kompleksnih kardioloških stanja i planiranju terapije.

Ergospirometrija (CPET – test opterećenja sa analizom disanja)

Ergospirometrija (CPET) je napredni test fizičkog opterećenja koji meri odgovor srca, pluća i mišića tokom napora.

Za razliku od standardnog testa opterećenja, ergospirometrija omogućava:

• procenu funkcionalnog kapaciteta organizma
• analizu potrošnje kiseonika (VO₂ max)
• precizno razlikovanje srčanih i plućnih uzroka tegoba
• optimizaciju treninga i terapije

Ovaj test je posebno koristan kod sportista, ali i kod pacijenata sa srčanim i plućnim bolestima.

Zašto je važna savremena kardiološka dijagnostika?

Kombinacijom ovih metoda omogućava se:

• rano otkrivanje kardiovaskularnih bolesti
• precizna procena rizika od infarkta i komplikacija
• individualizovano planiranje terapije
• praćenje efekata lečenja

Posle srčanog udara, moždani udar predstavlja vodeći uzrok smrtnosti širom sveta.  U Srbiji se svakih 15 minuta zabeleži jedan slučaj šloga. Odnosno oko 23.000 ljudi godišnje u Srbiji doživi akutni moždani udar, od tog broja, oko 7.500 izgubi život, isto toliko ostane s invaliditetom, dok se približno 8.000 uspešno oporavi. Preventivne mere mogu znatno umanjiti negativne posledice, posebno ako osoba u prvih sat vremena od pojave simptoma, zatraži stručnu pomoć i primi trombolitičku terapiju.

Najčešći simptomi neuroloških oboljenja su: mentalni problem, slabost mišića, drhtanje mišića, gubitak osećaja u ekstremitetima, neobjašnjiv bol, zbunjenost, problemi sa vidom, glavobolje

Najčešća neurološka oboljenja su: glavobolje i migrene, povrede glave i kičme, tumori mozga, šlog, demencija, Alchajmerova bolest, multipla skleroza, Parkinsonova bolest.

Dijagnostika neuroloških oboljenja uključuje primenu različitih metoda za identifikaciju i praćenje oštećenja u nervnom sistemu:

1. Magnetna rezonanca (MR): Koristi snažno magnetsko polje i radio-talase za stvaranje detaljnih slika mozga i kičmene moždine. Posebno je korisna za dijagnostiku tumora, moždanog udara, multiple skleroze i drugih strukturalnih oštećenja.

2. Kompjuterizovana tomografija (CT): Koristi rendgenske zrake za kreiranje slojevitih slika mozga i kičme. Brza je i efikasna za otkrivanje krvarenja, aneurizmi, tumora, fraktura lobanje i moždanog udara, naročito u hitnim situacijama.

3. Elektroencefalografija (EEG): je neurološka dijagnostička metoda koja daje podatke o moždanoj aktivnosti, odnosno o funkcionisanju mozga, koji se ne mogu dobiti na drugi način.

EEG snimanje je bezbolno, bezbedno i neškodljivo. Elektrode se postavljaju na kožu glave pacijenta i beleže električnu aktivnost mozga. Ovu informaciju računar EEG aparata pretvara u grafički zapis koji lekar, elektroencefalografer tumači.

EEG je značajan u procesu dijagnostikovanja epilepsije, gubitaka svesti, konfuznih stanja, poremećaja spavanja. Takođe, EEG može neurologu pružiti korisne informacije tokom praćenja stanja posle povrede glave, cerebrovaskularnog inzulta, demencija, intoksikacija, tumorskih procesa u mozgu, infekcija mozga. Istovremeno snimanje EEG i video zapisa pacijenta značajno je u dijagnostičkom postupku epilepsija i drugih naglih, kratkotrajnih, ponavljanih poremećaja ponašanja i pokreta, jer omogućava da se oni analiziraju istovremeno sa zapisom električne aktivnosti mozga.

Standardno EEG snimanje obavlja se u budnom stanju, a ukoliko je klinički značajno, obavlja se i EEG snimanje posle delimičnog lišavanja (deprivacije) spavanja sa ciljem da se registruje EEG zapis u toku spavanja.

U okviru pripreme za standardno EEG snimanje, potrebno je:

• Uzeti lagani obrok 2h pre zakazanog termina snimanja.
• Oprati kosu dan pre ili na dan pregleda, ali ne koristiti regenerator/balzam, maske za kosu, lak za kosu i gel, jer mogu uticati na kvalitet zapisa.
• Na dan snimanja ne konzumirati alkohol ili napitke sa kofeinom (kafa, čaj, koka kola) zato što mogu uticati na rezultate ispitivanja.
• Uobičajeno uzeti svoju redovnu, propisanu terapiju.

U okviru pripreme za EEG snimanje posle delimičnog lišavanja (deprivacije) spavanja, potrebno je:

• Prethodne večeri zaspati dva sata kasnije u odnosu na uobičajeni ritam, i probuditi se dva sata ranije ujutru, najkasnije u 4h.
• Tokom pre podneva biti aktivan, ne dremati niti spavati, ručati i potom doći na snimanje.

4. Elektromioneurografija (EMNG): Ova metoda procenjuje funkciju mišića i perifernih nerava. Koristi se za dijagnozu mišićnih bolesti, neuropatija, radikulopatija i sličnih stanja.

Ove metode se često koriste komplementarno kako bi se postavila precizna dijagnoza i omogućilo adekvatno lečenje.

Prednosti Photon-counting CT (PCCT) snimanja:

• Brza i precizna dijagnostika
  Kratko trajanje snimanja uz visok nivo detalja
• Izuzetno visoka rezolucija (PCCT do ~0.2 mm)
  Otkrivanje i najmanjih promena u organizmu
• Manja doza zračenja (do 40–60% uz PCCT)
  Bezbednije snimanje u odnosu na standardni CT
• Manja količina kontrastnog sredstva (do 40%)
  Pogodno za pacijente sa osetljivim bubrezima
• Preciznija analiza krvnih sudova
  Bolja procena suženja, plakova i stentova uz manje artefakata
• Napredna analiza tkiva (spektalno snimanje)
  Jasnije razlikovanje različitih struktura

Šta se može dijagnostikovati CT-om?

CT (MSCT i PCCT) se koristi za:

• Kardiološku dijagnostiku (CT koronarografija)
• Onkološku dijagnostiku i praćenje
• Snimanje pluća i grudnog koša
• Snimanje mozga i krvnih sudova
• Pregled abdomena i male karlice
• Traumu i urgentna stanja
• Kompleksna i celokupna snimanja

MSCT vs PCCT – u čemu je razlika?

Standardni MSCT je pouzdana dijagnostička metoda, dok PCCT predstavlja njen napredniji oblik sa:

• većom rezolucijom
• manjom dozom zračenja
• manjom upotrebom kontrastnog sredstva
• preciznijom detekcijom i karakterizacijom promena

Zbog toga je PCCT posebno značajan u kardiologiji, onkologiji i kompleksnim dijagnostičkim slučajevimaKombinacijom savremenog MSCT-a i napredne PCCT tehnologije, Ars Medica Beograd obezbeđuje bržu, bezbedniju i precizniju CT dijagnostiku, prilagođenu svakom pacijentu.

Kombinacijom savremenog MSCT-a i napredne PCCT tehnologije, Ars Medica Beograd obezbeđuje bržu, bezbedniju i precizniju CT dijagnostiku, prilagođenu svakom pacijentu.