DXA / DEXA / Osteodenzitometrija

Dual-Energy X-ray Absorptiometry (DEXA) je pouzdana metoda za merenje gustine kostiju. Ovaj neinvazivni test pomaže u proceni rizika od osteoporoze i drugih bolesti kostiju kao i u preciznom utvrđivanju telesnog sastava. DEXA se često koristi za praćenje zdravlja kostiju kod osoba u riziku od gubitka koštane mase, pružajući osnovu za prevenciju i lečenje ovog stanja. Takođe može se koristiti za precizno merenje telesnog sastava, distribucije masti i mišića, količinu visceralne masti i simetrije muskuloskeletnog sistema.

Medicinski stručnjaci smatraju da su DEXA skenovi najkorisniji, jednostavni i jeftini testovi za pomoć u dijagnozi osteoporoze. Test je brz i bezbolan.

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je termin koji se koristi za opisivanje krhkih kostiju i rizika od preloma kosti. Sa starenjem, kosti mogu izgubiti debljinu i snagu. Osteoporoza doslovno znači „porozna kost“. DEXA testovi pomažu vašem zdravstvenom pružaocu da prati gustinu kostiju i rizik od preloma kosti tokom vremena.

Osteoporoza se javlja kada gubite kosti brže nego što vaše telo može stvarati novo koštano tkivo. To je najčešće kod žena u postmenopauzi. Tokom vremena, kosti postaju slabije. Krhke kosti se naravno lakše i lome.

Zdravstveni radnici ponekad nazivaju osteoporozu „tiha“ bolest jer ne boli. Mnogi ljudi prvi put shvate da imaju osteoporozu nakon što slome kost pri padu.

Šta je osteopenija?

Osteopenija je termin koji se koristi za opisivanje „niskog koštanog tkiva“. Mnogi pojedinci, uključujući one koji su vitki i veoma aktivni, imaju nižu gustinu kostiju tokom celog života. Međutim, to ne znači nužno da će razviti osteoporozu. Mnogi vrhunski sportisti imaju nisku gustinu kostiju, ali su im kosti zdrave i veoma jake. Osteopenija nije „pre-osteoporoza“, ali ponekad, ako osoba ima i druge faktore rizika za prelom, može se preporučiti terapija za osteoporozu kako bi se sprečili budući prelomi.

Kako izgleda DEXA snimanje?

DEXA skenovi mere mineralni sadržaj određenih kostiju, kao što su kuk, kičma i/ili podlaktica. Postupak je sledeći:

Bićete zamoljeni da ležite na posebnom DEXA stolu. Tehničar će vam pomoći da se postavite ispravno i koristiće pomagala poput sunđera kako bi zadržao željeni položaj. Dok luk DEXA aparata prolazi preko tela, koristi dva različita rendgenska zraka. Zraci koriste vrlo malo zračenja kako bi test bio sigurniji i pomažu u razlikovanju kostiju od drugih tkiva. Skener prevodi podatke o merenju gustine kostiju u slike i grafove. Ovi rezultati se zatim štampaju i možete ih pokazati vašem lekaru, obično endokrinologu ili reumatologu koji Vas je uputio.

Ko treba da uradi DEXA snimanje?

Zdravstveni radnici razmatraju mnoge faktore kada odlučuju ko bi mogao imati koristi od DEXA skena i koliko često. Zdravstveni radnici često preporučuju DEXA sken za procenu zdravlja kostiju i rizika od preloma zbog osteoporoze ako imate više od 50 godina, imate polomljenu kost ili druge bolesti koje ugrožavaju vaše kosti.

Istraživanja pokazuju da žene počinju gubiti masu kostiju ranije i brže nego muškarci. Stoga zdravstveni radnici obično preporučuju ženama DEXA sken za pregled osteoporoze u mlađem uzrastu u poređenju s muškarcima.

Vaš zdravstveni radnik može preporučiti DEXA sken ako imate jedan ili više faktora rizika za osteoporozu ili prelome:

Povećano starosno doba: Većina ljudi gube masu kostiju kako stare.

Porodična istorija: Ako jedan ili više članova porodice ima osteoporozu ili više od jednog preloma, možete biti izloženi većem riziku gubitka kostiju.

Prethodne prelome: Pucanje kostiju, posebno nakon 50. godine, može biti znak da ste u većem riziku. Porozne (manje guste) kosti lakše pucaju.

Lekovi: Neki lekovi, poput steroida prednizona, neki onkološki lekovi i lekovi koji se koriste nakon transplantacije organa, mogu oslabiti vaše kosti.

Vaše opšte zdravlje: Mnogi hronični medicinski poremećaji mogu povećati verovatnoću preloma kostiju. Rizična stanja uključuju reumatoidni artritis, lupus, dijabetes, bolesti jetre i bolesti bubrega.

Za šta još zdravstveni radnici koriste DEXA?

Zdravstveni radnici mogu tražiti DEXA snimanje kako bi:

Pratili promene u zdravlju kostiju tokom vremena. Pratili vaš odgovor na terapiju. Procenjivali sastav tela, poput količine masnog i mišićnog tkiva u vašem telu (i gde se nalazi).

Koliko često treba raditi DEXA snimanje?

Vaš zdravstveni radnik će razmotriti nekoliko faktora, poput vašeg uzrasta, nivoa rizika od preloma, prethodnih DEXA rezulatata i trenutnih lekova. Zatim će vaš zdravstveni radnik napraviti personalizovan plan kako bi procenio i zaštitio vaše zdravlje kostiju.

Kako se pripremiti za DEXA snimanje?

Većina ljudi ne mora menjati svoju svakodnevnu rutinu pre DEXA skena. Jedite, pijte i uzimajte lekove kao i obično, osim ako vam zdravstveni radnik ne kaže drugačije.

Pre testa, molimo vas da uradite sledeće:

Prestanite uzimati dodatke kalcijuma 24 sata pre testa: To uključuje multivitamine kao i antacide koji se često koriste za lečenje gorušice. Obucite udobnu odeću. Pokušajte odabrati odeću koji nemaju metal (nitne, dugmad, kopče…). Obavestite svog lekara ako biste mogli biti trudni: DEXA skenovi koriste niske nivoe zračenja. Lekari preporučuju izbegavanje svih izloženosti zračenju tokom trudnoće.

Koliko traje DEXA snimanje?

DeXA snimanje za osteoporozu (kuk + kičma) traje oko 10ak minuta, dok snimanje za telesni sastav (body composition) traje 15ak minuta, zajedno ako se rade oko 25 minuta.

Da li je DEXA snimanje bolno?

Ne. Nećete osećati ništa dok ležite na stolu.

Koliko je precizno DEXA snimanje?

DEXA pregledi pružaju visok stepen preciznosti i tačnosti. Medicinski stručnjaci smatraju da su DXA pregledi zlatni standard za dijagnozu osteoporoze.

Za razliku od rendgenskih aparata, DEXA aparati su osetljivi i svakodnevno se kalibriraju kako bi se utvrdila njihova sposobnost preciznog merenja minerala kostiju, i nijedan DEXA aparat nije potpuno isti. Zbog toga će vaš lekar insistirati da sve DEXA testove radite na istom aparatu.

Kardiologija

Kardiologija je grana medicine koja se fokusira na dijagnozu i lečenje bolesti srca. Kardiolozi proučavaju funkciju srca i krvnih sudova te se bave različitim stanjima, uključujući aterosklerozu, hipertenziju, srčane aritmije i infarkt. Pregledi kardiologa, uključujući ekg, ultrazvuk srca i koronarnu angiografiju, pomažu u postavljanju tačne dijagnoze i planiranju optimalne terapije.

U Evropi, oko 49 miliona ljudi pati od kardiovaskularnih bolesti, a ove bolesti su glavni uzrok smrti za polovinu populacije kako u Evropi, tako i u našoj zemlji. U Srbiji, gde oko 2 miliona ljudi boluje od ovih bolesti, godišnje gubi život preko 52.000 osoba.

Glavni riziko faktori srčanih oboljanja su godine, krvni pritisak, pušenje, dijabetes i manjak fizičke aktivnosti. A glavni simptomi srčanih oboljenja su vrtoglavica, znojenje, teškoća prilikom disanja, bol u grudima ramenima ili rukama; aritmije, bleda koža, mučnina.

Ars Medica Beograd  ima stručni tim kardiologa koji primenjuju najsavremenije metode dijagnostikovanja i  lečenja kardiovaskularnih bolesti. Na jednom mestu, nudimo sve potrebne laboratorijske i dijagnostičke analize.

Video sadržaji

Neurologija

Neurologija je grana medicine koja se bavi dijagnozom i lečenjem poremećaja nervnog sistema. Neurolozi se bave stanjima poput migrene, epilepsije, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti i moždanog udara. Kroz neurološki pregled, radiološke metode kao što su MR i CT skeniranje i druge dijagnostičke procedure, neurolozi dijagnostikuju neurološke poremećaje

Posle srčanog udara, moždani udar predstavlja vodeći uzrok smrtnosti širom sveta.  U Srbiji se svakih 15 minuta zabeleži jedan slučaj šloga. Odnosno oko 23.000 ljudi godišnje u Srbiji doživi akutni moždani udar, od tog broja, oko 7.500 izgubi život, isto toliko ostane s invaliditetom, dok se približno 8.000 uspešno oporavi. Preventivne mere mogu znatno umanjiti negativne posledice, posebno ako osoba u prvih sat vremena od pojave simptoma, zatraži stručnu pomoć i primi trombolitičku terapiju.

Najčešći simptomi neuroloških oboljenja su: mentalni problem, slabost mišića, drhtanje mišića, gubitak osećaja u ekstremitetima, neobjašnjiv bol, zbunjenost, problemi sa vidom, glavobolje

Najčešća neurološka oboljenja su: glavobolje i migrene, povrede glave i kičme, tumori mozga, šlog, demencija, Alchajmerova bolest, multipla skleroza, Parkinsonova bolest.

MSCT – CT Skener

Multislice kompjuterizovana tomografija (MSCT) je napredna tehnologija CT skeniranja koja omogućava brže i preciznije snimke unutrašnjih organa. Sa sposobnošću istovremenog prikaza više slojeva tkiva, MSCT pruža važne informacije o anatomiji i patologiji. Ova tehnika se često primenjuje u dijagnostici kardiovaskularnih problema, bolesti pluća, traumatskih povreda i mnogih drugih stanja.

CT (kompjuterizovana tomografija) je vrsta radiološkog snimanja. Slično rendgenu, ona prikazuje strukture unutar vašeg tela. Međutim, umesto stvaranja ravne, dvodimenzionalne slike, CT skeniranje uzima desetine pa i stotine slika. Da bi dobili ove slike, CT aparat pravi rendgenske snimke dok se okreće oko pacijenta.

Lekari koriste CT kako bi videli stvari koje obični rendgen snimci ne mogu prikazati. Na primer, strukture tela se preklapaju na običnim rendgenskim snimcima i mnoge stvari nisu vidljive. CT pokazuje detalje svakog od vaših organa za jasniji i precizniji prikaz.

MSCT se koristi za pregled pluća i grudnog koša, proširenja krvnih sudova (aneurizme), abdomena, urinarnog trakta, unutrašnjeg krvarenja, koštanog sistema, creva, kičme, mozga.

Niskodozni MSCT ili LDCT (low-dose CT) ima ključnu ulogu u skriningu karcinoma pluća. Skrining karcinoma pluća je otkrivanje karcinoma pluća u veoma ranom stadijumu, kada je verovatnoća za izlečenjem neuporedivo veća. Nažalost usled nemanja nervnih završetaka i receptora za bol u plućima, karcinom pluća se uglavnom otkriva u kasnim fazama bolesti kada su šanse za izlečenje prilično niske. Kada se pojave znaci i simptomi karcinoma pluća, obično je već prekasno. Studije pokazuju da skrining za karcinom pluća drastično smanjuje rizik od smrtnosti od ovog oblika karcinoma.

Ko bi trebalo da razmotri skrining?

Skrining za karcinom pluća obično se preporučuje osobama sa najvećim rizikom od karcinoma pluća, uključujući:

  • Starije odrasle osobe koje trenutno puše ili su pušači u prošlosti. Skrining za karcinom pluća obično se nudi pušačima i bivšim pušačima koji imaju 50 godina ili više. Osobe koje su dugo godina pušile u velikim količinama. Razmatranje skrininga za karcinom pluća može doći u obzir ako imate istoriju pušenja od 20 pak-godina ili duže. Pak-godine se izračunavaju množenjem broja paklica cigareta koje pušite dnevno sa brojem godina tokom kojih pušite. Na primer, osoba sa 20 pak-godina pušačke istorije može biti da je pušila paklu dnevno tokom 20 godina, dve pakle dnevno tokom 10 godina ili pola pakle dnevno tokom 40 godina.
  • Osobe koje su nekada pušile u velikim količinama, ali su prestale. Ako ste bili teški pušač tokom dužeg vremenskog perioda i prestali ste u poslednjih 15 godina, možete razmotriti skrining za karcinom pluća.
  • Osobe sa istorijom karcinoma pluća. Ako ste lečeni od karcinoma pluća pre više od pet godina, možete razmotriti skrining za karcinom pluća.
  • Osobe sa drugim faktorima rizika za karcinom pluća.
  • Osobe koje imaju druge faktore rizika za karcinom pluća mogu uključivati one sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, one sa porodičnom istorijom karcinoma pluća i one koji su bili izloženi azbestu na radnom mestu.

Ukoliko radite CT abdomena i/ili male karlice ne bi trebalo da jedete 4 sata pre pregleda, i trebalo bi da popijete par čaša vode pola sata pre pregleda. Ukoliko pregled zahteva primenu kontrastnog sredstva potrebno je uraditi analize krvi – urea i kreatinin.

Video sadržaji